Perpetuum mobile

Perpetuum mobile je naziv za mašinu koja bi, jednom pokrenuta, nastavila kretanje i pri tome obavljala koristan mehanički rad. Ovaj koncept se najčešće koristi za sistem koji bi proizvodio više (ili jednako) energije nego što se u njega ulaže. Pri tome sistem ostaje nepromenjen.

U prošlosti je bilo mnogo pokušaja da se napravi ovakav sistem (mašina), ali su naučnici proglasili taj zadatak nerešivim jer se protivi jednom od zakona termodinamike.

Po prvom zakonu termodinamike, količina toplote predata nekom sistemu se troši na povećanje njegove unutrašnje energije, a drugi deo se pretvara u rad protiv spoljašnjih sila.

To znači da je nemoguć mehanizam koji iz temperaturne razlike pretvara toplotnu energiju u mehaničku.

Veoma je važno istaći da sistem perpetuum mobile radi bez spoljašnjeg izvora energije. Postoji mnogo primera kod kojih bi na prvi pogled mogli da kažemo da se sistem kreće beskonačno, ali nije zapravo perpetuum mobile.

Takve su, recimo, mašine koje se kreću uz pomoć vodene struje. Iako bi mogle da se kreću beskonačno dugo, one svoju energiju crpe iz spoljašnjih izvora.

Primeri pokušaja pravljenja perpetuum mobile

Naučnici tvrde da do danas ne postoji ni jedan izum koji ispunjava sve uslove da bi ga zvali perpetuum mobile, ali to ne znači da pokušaji pravljenja ove mašine nisu korisni. Naprotiv, bez ovakvih pokušaja, ne bismo imali neke od velikih otkrića koje danas koristimo.

Današnji naučnici se često oslanjaju na magnete i elektromagnetne motore.

Jedan od takvih pokušaja je postao oslonac za sve mašine koje pokušavaju da ostvare beskonačnu energiju. Ovu mašinu je osmislio Bišop Džon Vilkins. Osnovu ove mašine čini sistem sa magnetom, kuglicom i strmim ravnima.

Ovaj sistem se sastoji od magneta na vrhu ravni koji povlači kuglicu na gore. Kuglica bi zatim padala na dno, odakle bi je magnet opet povukao ka gore. Međutim, Vilkins ovaj sistem nikad nije konstruisao jer je jak magnet previše privlačio kuglicu, ali nedovoljno jak magnet nije mogao da je vrati na početnu poziciju.

 

Konstruktori ove mašine često zaborave da se u spoljašnje uticaje ubraja i gravitacija. Da bi neki sistem bio proglašen za perpetuum mobile, mora da bude potpuno izolovan od spoljašnnjih izvora, jer nijedan sistem koji koristi gravitaciju nije potpuno samostalan.

Naučnici se i dalje trude da naprave sistem koji bi nam doneo beskonačnu energiju, uprkos svim izazovima koji ih na tom putu čekaju. Ipak, po zakonima fizike perpetuum mobile nije moguće napraviti.

Prvi primer nam pokazuje kretanje tečnosti kroz sistem. Iz posude voda ističe, kreće se kroz crevo i ponovo se vraća u posudu iz koje je istekla. Ovo nije perpetuum mobile pošto koristi gravitaciju zbog koje tečnost ističe iz posude. 

Drugi sistem koristi kretanje klikera unutar točka koriteći gravitacionu silu.

Treći je Da Vinčijev pokušaj da napravi perpetuum mobile. Tegovi se kreću po žljebovima unutar točka koristeći gravitacionu silu i tako ga pokreću.